Ja sam plesni instruktor. A šta je tvoja supermoć?

Posao instruktora plesa – šta to sve uključuje?

Verovatno se desilo da pomislite kako je posao vašeg instruktora plesa predivna stvar – raditi samo par sati dnevno, u popodnevnim časovima, i divota! Slobodnog vremena koliko hoćeš, malo držiš časove i gotovo!

U ovom tekstu ću vam navesti par stvari koje svaki instruktor plesa radi, a o kojima se ne zna sa strane.

Cilj ovog teksta nije da posle čitanja otrčite i zagrlite svog instruktora, ili mu poklonite cveće (mada što da ne, ako se tako osećate 🙂 ), već samo da ocenite (i cenite) sav trud koji stoji iza njegovog rada.

Šta sve rade plesni instruktori?

  • Provodi sate i sate tražeći odgovarajuću muziku za koreografije.

Ove pesme se ne pojavljuju same. Vaš instruktor ponekad provodi sate i sate preslušavajući stotine pesama da pronađe baš onu koja će odgovarati vama, njegovim učenicima.

  • Kad najzad pronađe odgovarajuću pesmu, mora da je skrati do potrebne dužine, i da to izgleda kao da je tako snimljeno – da se ne čuju prelazi, ubačeni-izbačeni delovi…

Ako nikada niste probali da sami skraćujete/editujete muziku, moj savet vam je i da ne probate! To je pipav, dosadan posao, vrlo zahtevan, i uglavnom traje SATIMA. Pogotovu ako nemato profesionalni program (kao što ga ja nemam) već koristite besplatne programe, koji su odlični kad nemate para za bolje…

  • Smišljanje odgovarajućih kostima.

Smisliti jedan kostim nije problem, ali smisliti stotine tokom karijere plesnog instruktora nije mala stvar. Kostim mora da odgovara plesnom stilu koji se igra, građi plesača koji će ga nositi, da ne sputava pokrete, da ne liči na druge (ako je solo u pitanju), da liči na druge (ako je grupna tačka u pitanju) i – ne malo važno – da se DOPADA onome ko će ga nositi. Vrlo često je poslednja ovde navedena tačka i najveći kamen spoticanja, ali i sami znate  – o ukusima se ne raspravlja …..

  • Smišljanje koreografije, podela uloga plesačima i nacrt plesa je dugotrajan proces, koji se obavlja mnogo pre nego što plesači uopšte i čuju muziku.

Ideje ponekad naviru u najneverovatnije doba (uglavnom nedeljom, noću …) i ako ih ne zapišete mogu biti izgubljene zauvek. Vrlo često se dešava da osmišljeno treba da se promeni – ili ne izgleda dovoljno dobro, ili može bolje, ili je neki tehnički razlog u pitanju. Koreografija nije nešto što se samo izvuče iz fioke, to je produkt kreativnosti i upornog rada koreografa.

  • Vrlo često propuštaju večeru sa porodicom.

Dok je u prosečnim porodicama veče trenutak za okupljanje, kod plesnih instruktora to je sredina radnog vremena! I mada ponekad svi požele da rade ne od 09 – 17h, već od 17 – 22h (kao većina plesnih instruktora), to ima i svoje nedostatke. Instruktori ne stižu na porodične večere, na porodična okupljanja, na bilo kakve događaje koji se organizuju u to vreme. I propuštaju večeru, jedu s nogu ili ne jedu uopšte. I vrlo često ne stižu da vide svoju decu i da ih poljube za laku noć – deca već spavaju kad oni završe sa poslom.

  • Brinu, pate od stresa i ne spavaju – BAŠ KAO I VI!

Noć pred nastup, takmičenje ili predstavu vaš instruktor verovatno uopšte ne spava, po stoti put prelazeći u glavi da li je sve spremno i urađeno na vreme. Brinu se za vas, svoje učenike, i žele da uradite sve kako treba i odete sa fenomenalnim osećajem ispunjenosti. Nijedan plesni instruktor ne želi da ne uspete – naprotiv. Želi da uspete, da prevaziđete svoje strahove, i svaki put budete sve bolji i bolji.

  • Svaki dan se bore sa bolom, fizičkim umorom, i godinama.

Ne obraćaju pažnju na svoje bolne zglobove i mišiće a rade svaki dan i primerom pokazuju da ne treba odustajati. I njima dođe loš dan, i njih muče privatne brige, i oni mogu da izgube veru u sebe.

Posao plesnog instruktora je kao ledeni breg – ono što se vidi (odigrana koreografija, predstava, izlazak na takmičenje) je samo deseti deo onoga što je urađeno da bi se do toga stiglo.

Setite se toga sledeći put kad vidite podočnjake svog instruktora..

V. B.

SO YOU CAN CAN-CAN!

Francuski kan-kan (can-can, ili kako se u originalu piše cancan) je vrlo zahtevan, energičan ples poreklom iz Francuske. Dostigao je vrhunac popularnosti u XIX veku, kada je postao scenski ples, i do danas se zadržao kao neizostavni deo francuskog kabarea.

Mada su ga u početku igrali plesači oba pola,danas je sinonim za izvođenje grupe ženskih plesača. U početku je bio smatran za nemoralni ples – donji veš plesačica (tzv.pantalettes) je imao otvor na međunožju, i visoko podignuta noga je otkrivala sve što se moglo otkriti – ali nisu zabeleženi pokušaji da se sam ples zabrani, mada su izvođači bili hapšeni.

Najpoznatiju melodiju za kan-kan napisao je francuski kompozitor Žak Ofenbah (Jacques Offenbach), i ona je prva koja se danas momentalno asocira sa ovim plesom.

U Americi je 1960. godine snimljen film mjuzikl Can-Can sa Širli Meklejn (Shirley McLaine) i Frenk Sinatrom (Frank Sinatra) u glavnim ulogama. Postoji interesantan detalj sa tog snimanja – na set je došao u posetu tadašnji predsednik SSSR, i glumice su bile zamoljene (na čelu sa glavnom Širli) da ponovo posle celog dana snimanja odigraju naslovnu koreografiju, Kostimi su za kan-kan bili izrađeni za potrebe snimanja od francuskog štofa i ceo kostim je bio težak oko 30 kg…. sama Meklejn se šali da zamalo tog dana dobije srčani udar od napora.

Kan-kan je bio inspiracija i u drugim umetničkim granama, pored filma. Neke od najpoznatijih slika velikog francuskog slikara Tuluz Lotreka (Toulouse Lauotreck) su upravo pokazivale tadašnje zvezde francuske plesne kan-kan scene (jedna je u prilogu ovom tekstu).

Danas, kan-kan može samo da vam popravi raspoloženje svojom zaraznom melodijom, i da vas podstakne na ples.

Članice plesne škole the Colors of Dance su se oprobale u ovom nimalo lakom žanru na svojoj godišnjoj predstavi “Mama kaže relax” 2015.godine, i doživele su stojeće ovacije!

Link za video snimak: https://www.youtube.com/watch?v=V2fAVXjG6wY

V. B.