Novi trendovi u poslovnom svetu: team building kroz plesne radionice

Već godinama držim plesne radionice za odrasle početnike, i plesni team building za različite kompanije.

I većina posmatrača nije svesna koliko je to zahtevan zadatak.

Zašto?

Zato što treba raditi sa ljudima koji su različitog uzrasta, različitih interesovanja, i uglavnom se NIKADA nisu bavili plesom. Treba učiniti da se oni tih sat do sat i po vremena osećaju prijatno, zainteresovano i uključeno u rad grupe.

Moj glavni zadatak je ne da ih naučim da plešu – svako ko se bavi plesom zna da je za par sati potpuno nemoguće naučiti početnika da igra. Niko ne očekuje da za sat i po nauči strani jezik – kineski, na primer – zar ne? Ali može da nauči da kaže „dobar dan“ 🙂 .

I onda je moj zadatak da osmislim takvu plesnu radionicu koju mogu da prate i oni koji ne znaju razliku između „desne“ i „druge desne“ 🙂 , ali i oni koji su možda već plesali. Osim toga, cilj je da na kraju imaju šta da pokažu gledaocima – ili supružnicima kada dođu kući. I ne samo to, nego i da se ponose naučenim.

Znači, treba osmisliti vizuelno atraktivne pokrete, ali koji su jednostavni za učenje. I treba sve to uraditi uz muziku čije trajanje je obično oko 2 minuta.

Pa nije mnogo, neko će reći.

Nije mnogo ako dva minuta čekaš autobus.

Ali ako treba da OSMISLENO ispuniš pokretom 120 sekundi, odjednom ćeš se iznenaditi koliko je u stvari DUGO dva minuta. I traje, i traje, i nikad kraja.

Naravno, uvek treba biti spreman na to da grupa za koju ste spremili nešto, to neće moći da izvede – iz bilo kog razloga. Ne sviđa im se muzika, mnogo im je teško – lako, opala im je energija…

I šta tada?

Tada – menjate osmišljeno u hodu.

Jer radionice i tim bildinzi su ono što ja zovem „živi“ organizmi, i morate ih osluškivati, i reagovati u odnosu na njihove zahteve.

Na kraju krajeva, cilj je da ti ljudi odu srećni i zadovoljni, ispunjeni osećanjem da su uradili nešto što do sad nisu umeli.

Ništa gore nego kada se koreograf pridržava pripremljenog, a grupa se osipa, osipa,sve manje ljudi interesuje to što on pokazuje, i na kraju je koreograf jedini koji nešto radi na podijumu. To je zamka u koju je lako upasti – bila, videla.

A da bi se ta zamka izbegla morate mnogo raditi –  na sebi, svom znanju, i najviše na radu sa ljudima.

Rad sa odraslim početnicima je potpuno različit od rada sa decom. Pogotovu što su ti ljudi uglavnom sve ostvarene osobe, sigurne u sebe, i za svoj novac (ili novac kompanije) zahtevaju znanje i kvalitet.

Jer svi oni znaju da neće postati vrhunski plesači, pogotovu ne za to vreme. Ali očekuju kvalitetno provedeno vreme, mnogo dobre energije, smeha i zabave, iskorak iz svakodnevnog sivila u prelepe boje plesa.

A ko nije radio sa početnicima, ko je zatvoren u svom krugu plesača, taj ne može ni da pretpostavi šta se sve krije u radu sa odraslim početnicima.

Zato, razmislite kada birate ko će da vam vodi team buildinge.

Kome ćete poveriti rad sa svojim timom.

I kod koga ćete ići na plesne radionice.

U svakom slučaju, iskoristite vreme da uživate u plesu!

V. B.