Lezginka i crno vino

Sa Gruzijom sam se upoznala davno, preko kolega iz multinacionalne kompanije za koju sam radila.
Narod čije pismo izgleda kao prelepi vez, koji imaju i more i vinograde u svojoj zemlji, stanovnici gora i ravnica.
Opušteni, veseli, skloni pesmi i igri, pravoslavni narod kao što smo i mi.
Odmah su me osvojili.
I tada sam prvi put čula gruzinsko višeglasno a-capella pevanje, i videla osnove gruzinskih plesova, a sve uz obaveznu čaču (njihova verzija rakije) ili crno vino (crno, ne crveno).
Istorija gruzinskih plesova je duga hiljadama godina, i vodi korene od tradicionalnih drevnih rituala. Njihova kultura se prenosila sa kolena na koleno, a svaki region je svoju specifičnost uključivao u pesmu i ples. U plesovima žitelja ravnica preovladavaju lagani, mekani pokreti, dok je ples žitelja gora i planina pun brzih, reskih pokreta.
Osnovna karakteristika je velika razlika između uloge muškarca i žene u plesu.
Muškarci svojim plesom pokazuju snagu i atletizam, ratničku spremnost, silu i neverovatne mogućnosti ljudskog tela. Ono što je jedna od glavnih odlika (pored „letećih“ skokova) plesača, jeste da se koreografije izvode na prstima – vidi sliku. I za razliku od tzv. gipsanih (tvrdih) patika balerina, čizme gruzinskih plesača su mekane, kožne.

Često plesači koriste mačeve ili bodeže da dočaraju scene borbe.

Kod žena dominira lepota, elegancija, nežnost i mekoća pokreta, koja ide do toga da izgledaju kao vile koje pomoću nepoznate sile klize po pozornici.

Snimci sa proba gruzinskih ansambala kruže internetom kao primer neverovatnih mogućnosti plesača, koje zaustavljaju dah.

Postoji mnogo različitih plesova: kartuli, ačaruli, horumi, parca, kintouri, svanuri, aračuli, itd.

Najpoznatiji je LEZGINKA.

Tokom 2019. godine sam imala tu sreću da uživo vidim nastup Sukhishvili nacionalnog ansambla Gruzije. Uz pratnju orkestra, preko 70 plesača je pokazalo nacionalne plesove Gruzije. Ovacije u trajanju od 20 minuta su pozdravile ansambl na kraju nastupa.

Kao i kad sam gledala nastup našeg nacionalnog ansambla, KOLO, osećaj skoro strahopoštovanja prema snazi tradicije i lepoti iste je ono što preovladava.

V. B.