Bolivud je indijska filmska industrija, nastala pre 117 godina. Samo ime je kombinacija početnog slova grada koje je sedište ove kinematografije, Bombaja, i njenog najvećeg rivala – Holivuda. Mada, da budemo iskreni, teško da je to fer takmičenje, jer bolivud godišnje proizvede preko 2 puta više filmova, zarade su takođe duplo veće, a iako mu se popularnost bazira najviše na Aziji, veća je gledanost.

Bolivudski ples je neizostavni deo ove industrije i tu je od samog početka. Štaviše, toliko je bitan da se od glumaca očekuje i da budu profesionalni plesači, a na dodelama filmskih nagrada ne nastupaju popularni pevači, već glumci, izvodeći svoje najpoznatije koreografije iz filmova.

Plesna numera u filmu može da bude sastavni deo radnje, a može i da bude nezavisna, namenski ubačena samo radi zabave publike, takozvana „item song“. Mnoge koreografije imaju i svoj prepoznatljiv pokret, koji se lako pamti i brzo postaje masovno popularan. Kako bolivud mogu da plešu oba pola i svi uzrasti, ne čudi da se širom Indije pleše prilikom raznoraznih proslava pa i venčanja, gde sve zvanice znaju koreografiju – što verujem da strancima deluje kao bolivud film uživo!

Ples

Bolivud je ples koji je spaja 3 različita uticaja: klasični, folklorni i moderni.

Klasični plesovi Indije su stari hiljadama godina. Kako su izuzetno poštovani ali i zahtevni, deca često počinju da ih uče već sa 3 godine. Najbitniji element koji je prenet u bolivud su mudre, pokreti ruku koje imaju specifično značenje i prate tekst pesme.

Folklor je bitan deo kulture, posebno što svaka oblast ima svoj prepoznatljiv stil. Zato muzička numera u filmu mora da poštuje tradiciju te oblasti u kojoj je radnja smeštena, što znači da su muzika i plesni pokreti autentični.

No, koliko god voleli sopstvenu kulturu, mlade svakako zanimaju i moderni trendovi. Kako bi ih privukli u bioskope, a i začinili ples nečim novim, ne čudi da koreografi ubace po koji pokret iz latino plesova ili hip hopa, a ne zaboravimo i često prisutni orijentalni ples.   

Kostim

 

Ne postoji određeni tip bolivud kostima, jer se on uklapa uz radnju filma. Tako može varirati od kostima za klasične plesove, preko narodne nošnje i sarija, pa sve do farmerki. Najčešće se nosi komplet „lehenga-čoli“, suknja i gornji deo koji otkriva stomak. Naravno, ispod suknje su obavezne helanke, a nakit i šminka su neizostavni!

Ovaj ples slavi muževnost i snagu muškaraca podjednako kao i ženstvenost kod dama. No, kako se od njih očekuje da su stidljive i čedne, veći dekolte ili gole noge iznad kolena se izuzetno retko vide na filmskom platnu – nasuprot tome, stomak, leđa i bosa stopala do gležnjeva se smatraju izuzetno poželjnim i zavodljivim.

Popularnost bolivuda nezaustavljivo raste širom sveta. „Doba sreće, doba tuge“ (Kabhi khushi, kabhie gham) je toliko bio popularan, da se prikazivao i u našim bioskopima, dok je prošle godine jedna naša nacionalna televizija prikazala „Srce ratnika“ (Bajirao Mastani) u udarnom terminu. Zato toplo savetujem da pogledate bar jedan film ove industrije i dozvolite da vas očaraju ritmovi, boje i lepota Indije. 

Marina Stevanović, plesna škola Panna