PLESNE POVREDE

Poslednjih godina plesna medicina se sve više odvaja od tradicionalne kulture sportske medicine. Pošto se povrede plesača procenjuju i proučavaju iz različitih medicinskih perspektiva, postaje sve očiglednije da postoji ozbiljna potreba za specijalistima plesne medicine da obrazuju ne samo plesače već i menadžere plesnih kompanija i plesne instruktore.
Svest o povredama među plesačima i njihovoj potrebi za pravilnim lečenjem i rehabilitacijom postala je prihvaćenija od strane plesne zajednice. Pravovremena procena i lečenje mogu olakšati rehabilitaciju plesača i smanjiti rizik od oštećenja ili povreda opasnih za karijeru. Rano intervenisanje i lečenje mogu uštedeti novac, vreme i sprečiti potencijalnu dugoročnu invalidnost. Obučavanje mladih plesača nosi sa sobom pozitivnu tendeciju smanjenja rizika od budućih povreda.

VRSTE POVREDA
Postoje dve vrste mehanizama povreda uobičajenih u plesu: povrede izazvane prekomernom upotrebom i povrede izazvane traumom.
Većina plesnih povreda obično spada u kategoriju prekomerne upotrebe. S obzirom na brojne ponavljajuće pokrete u plesu, veća je učestalost povreda izazvanih prekomernom upotrebom, koje se obično javljaju tokom nastave ili na probama, za razliku od povreda tokom nastupa.
Količina povreda se sezonski povećava kako se povećava učestalost proba i nastupa. I još jedan faktor koji doprinosi nastanku povreda izazvanih prekomernom upotrebom uključuje – uzrast plesača.
Otprilike 50 posto ukupnih plesnih povreda su povrede stopala i skočnog zgloba.
Pošto se statistički najčešće povređuje skočni zglob, mi ćemo u ovom tekstu obraditi taj tip povrede.

ŠTA JE UGANUĆE ZGLOBA?
Uganuće skočnog zgloba je povreda koja je posledica pogrešnog izvrtanja ili uvrtanja skočnog zgloba (distorzije). Većina uganuća skočnog zgloba nastaje kada iznenada napravite pogrešan korak, uvrnete stopalo tokom hodanja ili trčanja ili kada nezgodno doskočite na stopalo nakon skakanja ili okretanja. Neodgovarajuće kretanje skočnog zgloba može dovesti do toga da se ligamenti – koji drže zglob na mestu – istegnu i/ili pocepaju zbog prekomernog kretanja.
U zavisnosti od oštećenja ligamenata, povrede skočnog zgloba se dele na povrede prvog, drugog i trećeg stepena.
• Prvi stepen je lagano istegnuće ligamenata (distenzija).
• Drugi stepen je delimično pucanje ligamenata (parcijalna ruptura).
• Treći stepen je potpuni prekid ligamenata (kompletna ruptura).

U zavisnosti od izraženosti otoka i sposobnosti oslanjanja na povređenu nogu nakon povrede možemo dobiti prvi utisak o težini povrede – dok je ne pogleda stručno lice (lekar).
• Ukoliko je otok blago izražen i moguć je hod sa poštednim oslanjanjem na povređenu nogu, povreda je istegnuće ligamenata (distenzija).
• U slučaju velikog otoka i nemogućnosti oslonca na nogu, najverovatnije se radi o kidanju ligamenata (ruptura – parcijalna ili kompletna).
• Kod ovakvih povreda najvažnije je ne prevideti mogući prelom koštanih struktura (potrebno je uraditi rendgenski snimak skočnog zgloba).
Pregledom lekara utvrđuje se postojanje bolne osetljivosti u predelu koštanih struktura zgloba (sumnja na prelom), kao i kompetentnost ligamenata skočnog globa (nestablinost skočnog zgloba). Povrede skočnog zgloba sa kidanjem ligamenata uzrok su nestabilnosti zgloba, što se proverava posebnim testovima. Najveći problem u lečenju težih uganuća skočnog zgloba (kada su pokidani ligamenti) predstavlja mogućnost nastanka hronične nestabilnosti zgloba sa čestim ponavljanim uganućima.

LEČENJE POVREDA SKOČNOG ZGLOBA
Lečenje povreda skočnog zgloba sprovodi se u tri faze. Cilj lečenja je potpuno funkcionalno osposobljavanje skočnog zgloba za vraćanje u plesnu salu sa minimalnim rizikom za ponovno povređivanje.

• Prva faza lečenja obuhvata period od 48-72h od nastanka povrede.
  U ovoj fazi primenjuju se principi akutnog lečenja sportskih povreda – RICE (Rest, Ice, Compression, Elevation).
  Primenjuje se:
  • Led lokalno u trajanju od 10-15minuta (krioterapija).
  • Elastična bandaža elastičnim zavojem.
  • Mirovanje.
  • Elevacija (podizanje) noge iznad nivoa srca.
  Tretman ledom ponavljati na svaka dva sata (u početku, posle prorediti). Cilj ove faze je borba protiv nastanka otoka i smanjenje bola.
  U slučaju postojanja:

• izraženog otoka,
• krvnog podliva,
• bolne osetljivosti koštanog ispupčenja skočnog zgloba i
• nemogućnosti oslanjanja na nogu
  neophodno je javiti se lekaru što pre, i uraditi rentgenski snimak zgloba!

• Druga faza lečenja predstavlja period mirovanja sa uvođenjem programa postepene aktivacije skočnog zgloba i traje od 1 do 3 nedelje, u zavisnosti od težine povrede.
  Kod povrede kidanja ligamenata postavlja se imobilizacija (ortoza ili gips), dok je kod povrede istegnuća ligamenata dovoljna kompresija elastičnim zavojem uz mirovanje.
  U ovoj fazi se i dalje primenjuje krioterapija (lagano masiranje ledom kružnim pokretima) 5-7 minuta tri puta na dan, posle čega se može koristiti neka od masti ili gelova protiv bolova, kao i masti ili gelovi koji sadrže heparin za smanjenje otoka.
  Kada otok i bol nestanu, počinje se sa programom kineziterapije (vežbe za oporavak).
  Program kineziterapije se sastoji od:
  • Vežbi pokretljivosti zgloba – pregibanje/opružanje, koje može biti pasivno (pomera se stopalo rukom) ili aktivno (pomeramo stopalo mišićima stopala).
  • Vežbe jačanja mišića stabilizatora stopala.
  • Vežbe istezanja – obnoviti obim pokreta skočnog zgloba postepenim vežbama opružanja i pregibanja stopala (fleksija, ekstenzija – za plesače poznatiji kao POINT I FLEKS) sa strogim izbegavanjem pokreta izvrtanja i rotacije (inverzija, everzija).
• Treća faza lečenja se sprovodi kada je povređeni zglob bez simptoma i otok se povukao.
  Tada se dozvoljava:
  • Pun oslonac na povređenu nogu.
  • Vežba se pun obim pokreta.
  • Sprovodi se kompletan program vežbi jačanja mišića.
  Mišići koji okružuju povređeni zglob daju podršku i stabilnost skočnom zglobu, tako da je njihovo jačanje od presudnog značaja za funkcionalni oporavak i prevenciju nove povrede.
  KAKO SMANJITI RIZIK OD POVREDE SKOČNOG ZGLOBA
  Ja lično preporučujem plesačima da rade vežbe za stopala svaki dan, u trajanju od pet do deset minuta.
  Naučna istraživanja su pokazala da jaki mišići stopala smanjuju incidence povrede, I potpomažu brži oporavak i povratak na scenu ukoliko do povrede ipak dođe.
  Neke od vežbi koje preporučujem možete videti ovde:
  https://www.facebook.com/353307748099013/videos/551736692364591
  Povređeni zglob je spreman za povratak u plesnu salu kada:
  • Nema bolova u povređenom zglobu.
  • Ostvaren je pun obim pokreta zgloba.
  • Poseduje 90% snage mišića u poređenju sa zdravom nogom.
  Posle povrede skočnog zgloba postoji 2-3 puta veći rizik za ponovni nastanak povrede, pa se preporučuje preventivna upotreba bandažera ili ortoza. Obavezno je održavanje snage i elastičnosti mišića, kao i zagrevanje pre fizičke aktivnosti.

V. B.

PROPRIOCEPCIJA

Šta je propriocepcija, i kako ona pomaže plesačima?

Neveliki broj plesača je čuo za propriocepciju, mada se na nju oslanjamo svaki dan.

Da bi odredio gde se tačno nalazimo u prostoru, ljudski mozak tumači sledeće signale:

• Vizuelne (vidimo šta je oko nas)
• Vestibularne (o eventualnom ubrzanju, rotaciji i poziciji tela)
• Audio (čujemo zvuke koji nas okružuju)
• Proprioceptivne

Propriocepcija je svesnost vašeg tela gde se nalazi u prostoru. Propriocepcija štiti zglobove od prekomernih i nepravilnih pokreta koji dovode do nastanka povrede.

Da li su ruke iznad glave, ili sa strane tela?

Da li je lakat savijen, ili ispružen?

Osećaj propriocepcije nam daje (nesvesno) naše telo, pomoću istezanja ili kontrakcije mišića, izvlačenja ili kompresije zglobova.

Kako propriocepcija može da utiče na pokret i učenje?

U slučaju da postoji niži nivo svesnosti propriocepcije (a sigurno ste se sretali sa takvim osobama) dešava se sledeće:

• Loša koordinacija uzrokovana proprioceptivnom disfunkcijom
• Sporije učenje i pamćenje pokreta, uzrokovano nedostatkom unutrašnje reakcije na pokret – tzv. mišićna pamet izostaje
• Može da se desi da postoji problem sa levo-desno i napred-nazad odnosima
• Poteškoće u određivanju gde se nalaze u prostoru, i u odnosu na druge plesače
• Teže se prihvataju verbalna objašnjenja pokreta
• Mnogo više se oslanjaju na vizuelno predstavljanje pokreta

Takve osobe tokom usvajanja novih pokreta vrlo često moraju da GLEDAJU u svoje ruke ili noge (u deo tela koji uči nov pokret) da bi dobili vizuelnu informaciju o tome šta se dešava sa telom – jer izostaje unutrašnja, proprioceptivna informacija.

Kako plesni instruktor može pomoći takvim polaznicima?

Postoji nekoliko načina:

1. Razbiti instrukcije/pokret na najsitnije delove – na primer, u slučaju vežbe „jumping Jack“ odvojeno predstaviti rad nogu (skokovi) i rad ruku (istovremeno podizanje ruku sa strane od bokova do iznad glave). Inače će takvim polaznicima biti izuzetno teško da koordinišu rad ruku i nogu.
2. Ponavljati što više – repetitio est mater studiorum!
3. Povećati broj vizuelnih i taktilnih znakova za pokret
4. Izbegavati tzv. „mirroring“ dok podučavate – odnosno, ne pokazujte pokret okrenuti licem ka polaznicima, a zauzmite isti položaj u prostoru kakav imaju i oni.
5. Povećati snagu i amplitudu pokreta koji pokazujete
6. Pokažite im taktilno (putem dodira) u određenim pozicijama gde im se nalaze ruke i noge. To se može učiniti tako što ćete postaviti ruku na dati deo tela, i tražiti da vam daju otpor – da povećaju mišićnu kontrakciju u datoj poziciji.

Nadam se da ćete sa uživanjem koristiti savete, i time olakšati svojim polaznicima da osvajaju nova plesna znanja!

V. B.

Ko je najpoznatija ciganka na svetu?

Da li ste znali da glavna glumica čuvenog sovjetskog filma „Cigani lete u nebo“ u stvari nije ciganka?

Scenario za film je napisao Emil Lotjanu, koji je i režirao film, na osnovu dve priče Maksima Gorkog – „Makar Čudra“ i „Starica Izergil“.

Pošto je Gorki bio osnova, scenario je bez problema  prošao u to vreme strogu kontrolu, i počele su pripreme za snimanje filma.

Emil Lotjanu je pripreme počeo od muzike – i sa kompozitorom Evgenijem Doga je preslušavao stotine ciganskih izvođača, pozivajući ih sa raznih strana Sovjetskog saveza.

Kompozitor Doga se suočio sa izuzetno teškim zadatkom – trebalo je da napiše muziku koja bi se svidela, ako ne svim, onda barem većini sovjetskih cigana.

I, kako se ispostavilo nakon premijere, kompozitor se odlično snašao u ovom zadatku. Muzika iz filma „Cigani lete u nebo“ je jedna od najprepoznatljivijih, i direktno se povezuje sa životom ruskih cigana.

Paralelno sa stvaranjem muzike, radilo se na izboru glumačke ekipe. Lotjanu je primarni problem bila potraga za izražajnim, tipičnim licima, muškarcima i ženama koji ne bi glumili, već bi živeli ispred kamere.

Kao rezultat izbora, u filmu su se pojavili čitavi ciganski klanovi, od kojih su mnogi kasnije napravili karijeru na sceni i na filmu.

Emil Lotjanu je želeo da glavnu žensku ulogu igra prava Romkinja, iz romskog tabora.

Ali potencijalne glumice odbijale su jedna za drugom: glavni lik Rada, prema Romima, bila je previše slobodna u svom ponašanju.

Pored toga, u scenariju su bile ljubavne scene, nezamislivo erotske za ona vremena, i nijednoj mladoj ciganki ne bi bilo oprošteno ako bi se u takvom obliku pojavila na ekranu. Naime, postoji scena gde Rada pokazuje obnaženi torzo. Tako nešto sebi ni jedna Romkinja nije htela da dozvoli.

A onda je Lotjanu, iscrpljen dugotrajnom potragom, ponudio ulogu moldavskoj glumici Svetlani Toma.

Poznavao ju je skoro deset godina. Zapravo, Lotjanu je otkrio Svetlanu Tomu kao glumicu još davne 1966. godine.

Od tada ona je glumila u svim njegovim filmovima. I ovog puta se složila i prihvatila ulogu. Istini za volju, umetničko veće je odobrilo njen izbor tek iz trećeg pokušaja.

Ni glavnu mušku ulogu u filmu o Romima nije glumio ciganin, već Moldavac.

Bio je to Grigore Grigoriju.

Grigore je takođe bio Lotjanuovo otkriće i prvi put se pojavio na ekranu u istom filmu kao i Svetlana Toma, i isto je kao i ona sarađivao sa rediteljem u više navrata.

Pokazalo se da je izbor glavnih glumaca bio toliko uspešan da publika nije ni shvatila da u ciganskom filmu nisu glumili cigani, a sami cigani su prihvatili Svetlanu Toma i Grigora Grigoriju kao svoje.

I, godine 1976. izlazi film „Cigani lete u nebo“.

Reći da je film bio uspešan ne bi bilo dovoljno: film je bukvalno eksplodirao po svim bioskopima. Štaviše,  melodrama o ciganskom životu postala je međunarodni hit.

Film je otkupljen u 112 zemalja. Nijedan drugi sovjetski (a kamoli ruski) film nije postigao takav uspeh.

Prema njemu su bili skloni i kritičari, te je osvojio Zlatnu školjku na Filmskom festivalu u San Sebastijanu, a 1977. i nagradu za režiju na beogradskom FEST-u. Čak je bio organizovan i dolazak glavne glumice u Beograd 🙂

Svetlana Toma je bezuslovno prepoznata kao glavna ciganka (i najbolja glumica godine) SSSR-a i do danas je zapamćena upravo po ulozi svojeglave Rade.

A istoimeni mjuzikl se i danas izvodi na pozorišnim scenama – kod nas u Pozorištu na Terazijama i u Narodnom pozorištu u Nišu.

Ciganska magija mami gledaoce već decenijama…

Naša grupa the Colors of Dance se oprobala u scenskom plesu ruskih cigana, i ovde možete pogledati našu prvu koreografiju u tom stilu, u saradnji sa gošćom koreografom iz Rusije:

V. B.

LIBRETO – ŠTA JE TO?

Možda ste primetili da je mnogo lakše pratiti neko scensko delo (operu, balet ili mjuzikl) ako znate o čemu se u tom delu zapravo radi.

I da bi linija priče svima bila jasna, tu je LIBRETO.

Libreto (italijanski libretto) – je tekst za muzičko-scensko delo, obično za operu ili operetu.  Libreto za balete je, u osnovi, samo priča kao podložak za kompoziciju i koreografiju.

Ponekad se kao libreto uzme već postojeće književno delo – to je slučaj, na primer, sa baletom „Romeo i Julija“ (muzika Sergej Prokofjev) i „Pepeljuga“ (muzika Sergej Prokofjev).

Ovde ću dati skraćene verzije libreta velikih baleta, da kad sledeći put odete da gledate neku baletsku predstavu, možete svom susedu da objasnite o čemu se radi. 🙂

Labudovo jezero (muzika Petar Ilič Čajkovski)

Najčuveniji od svih takozvanih velikih belih baleta.

Princ Zigfrid se zaljubljuje u prelepu Odetu koju je zli čarobnjak Rotbart začarao. Ona je devojka samo noću a preko dana se pretvara u belog labuda. Ta čarolija može nestati (naravno) samo ako Odetu neko zavoli snagom prave ljubavi.

Princ odluči da predstavi Odetu svojoj majci, kao svoju buduću ženu, ali zli čarobnjak to otkriva i sprečava time što Odetu zatvori, a na dvoru se pojavljuje sa svojom ćerkom Odilijom – crnim labudom. Zbog čarolije princ ih pomeša. Misleći da je Odilija u stvari Odeta, on joj obećava da će se sa njom venčati. Odilija tada pokazuje svu svoju virtuoznost, izvodeći 32 fuettea (baletskih okreta) što tu ulogu i čini jednom od najizazovnijih u svetu baleta.

Saznavši da je princ očaran crnim labudom, Odeta očajna beži. Zigfrid otkriva da je prevaren i ide za njom. Uprkos oluji koju zli čarobnjak izaziva, princ ga savladava i dolazi do Odete.

Prava ljubav pobeđuje zlo, čarolija je razbijena, beli labud se ponovo pretvara u devojku.

Silfida (muzika Žan–Madlen Šnajchefer)

Prva premijera ovog baleta bila je još davne 1832. godine, u koreografiji Filipa Taljonija koji je ovaj balet napravio za svoju ćerku, čuvenu balerinu Mariju Taljoni.

Ovo je prvi balet gde je igra na vrhovima prstiju, u takozvanim špic patikama imala estetski element a ne akrobatski.  Da bi pokazala svoj izvanredan rad na vrhovima prstiju, Marija je skratila suknju, što je u to vreme smatrano skandaloznim.

Silfida je šumska vila koja je začarala Džejmsa, Efinog verenika, ukrala mu verenički prsten i primorala ga da je prati. Očaran njenom lepotom, Džejms je spreman na sve ne bi li osvojio njenu ljubav. Zla veštica Medž je natopila veo otrovom, i rekla Džejmsu da ga baci Silfidi oko vrata da bi je osvojio. On vešticu posluša, ali Silfida od toga umire.

U međuvremenu njegova verenica Elfi nalazi utehu kod Gurna, koji je oduvek bio u nju zaljubljen i njih dvoje se venčavaju.

Džejms ostaje sam i očajan.

Karatkeristika ovog baleta je vazdušasto, skoro vanzemaljsko pojavljivanje i efemerni pokreti Silfide, vazdušastog bića, koje potiče iz nekog drugog sveta.

Žizela (muzika Adolf Šarl Adam)

Vojvoda Albert se udvara lepoj seljančici Žizeli, zavodi je i ona se zaljubljuje u njega. Lovočuvar Ilarion koji odavno voli Žizelu je upozorava da bude oprezna – jer ona ne zna da je vojvoda već veren princezom.  Žizela koja voli svom snagom prve ljubavi, kada otkriva prevaru gubi razum i umire.

Mučen grižom savesti, vojvoda Albert dolazi na njen grob. Odjednom, prikazuje mu se duh Žizele. Proleću bele senke. To su Vile, duhovi prevarenih devojaka koje su umrle pre svog venčanja. One se svete mladićima navodeći ih na igru do smrti. Mirta, njihova kraljica, naređuje da Alberta usmrte igranjem u vilinskom kolu. Albert gubi snagu i pada, verujući da mu je došao kraj. Zvona objavljuju svitanje. Bele senke iščezavaju. Nestaje duh Žizele, Albert ostaje sam. Snaga večite ljubavi ga je spasila.

Krcko Oraščić (muzika Petar Ilič Čajkovski)

Ovo je novogodišnji balet, koji se na pozornicama celog sveta izvodi tokom novogodišnjih i božićnih praznika.

Libreto baleta bazira se na priči „Krcko Oraščić i Kralj miševa“, koju je napisao E.T.A. Hofman.

To je priča o devojčici Klari, koja je na Božić dobila drvenu krckalicu za orahe u obliku malog vojnika.

Tokom noći, Kralj Pacova šalje svoju vojsku protiv koje se bori Krcko zajedno sa drugim igračkama, koje su tokom noći oživele.

I ovde dobro pobeđuje, i mali drveni vojnik se pretvara u prelepog princa zahvaljujući ljubavi dobre i lepe Klare.

Drugi čin baleta se odigrava u Kraljevstvu Slatkiša, gde je princ odveo Klaru da joj se zahvali. Upravo u tom činu je i jedna od meni najlepših numera (i baletskih koreografija) – Ples Šećerne vile.

V. B.

Django

Da li ste čuli za Django Reinhardta?

Francuski ciganin, čudo od deteta, poznat kao gitarista već sa 14 godina, sa 18 u požaru izgubio dva prsta leve ruke. Kao posledica povrede, tokom 2 godine je razvio svoj jedinstveni način sviranja gitare, gde koristi samo 3 prsta, umesto 5… i postao jedan od najuticajnijih džez gitarista ikada.

Svirao sa Djukom Elingtonom, Lujem Armstrongom, i drugim zvezdama džeza. Zarađivao je ogromne količine novca koje je velikom brzinom i gubio.

Sa 40 godina, napušta scenu, razočaran što široka publika ne razume njegovo viđenje muzike. Naučio je da čita i piše u svojim zrelim godinama, note NIKADA nije naučio.

Imao je apsolutni sluh, i jednom prilikom je za opkladu ponovio bez greške 17 kompozicija koje je tada i čuo po prvi put.

Umro je u svojoj 43.godini. Ja sam tek nedavno čula za njega, i ostala sam bez reči. Bogom dan talenat, i ogroman rad.

V. B.

Foto sesija – kako da izvučete maksimum

Niko više ne voli dobru fotografiju od plesača!

A budući da smo ove 2020. godine uskraćeni za nastupe, profesionalno fotografisanje je baš to što vašim plesačima može vratiti osmeh na lice.

Evo par saveta kako da dobijete što bolje rezultate, sa što manje nerviranja (iz ličnog iskustva).

Odredite svoj cilj i slikajte i više nego što je potrebno

Svaki plesni studio ili plesna škola ima svoje potrebe za fotografijom – za društvene mreže, za plakate, flajere, ili za poklon polaznicima.

U zavisnosti od toga za šta vam treba fotografija, odredite kako ona treba da izgleda, i objasnite to i fotografu.

Na primer:

• Godišnjak
• Fotografije za uspomenu
• Poster celog tima
• Za potrebe marketinga na društvenim mrežama
• Pojedinačne fotografije svakog plesača

I naravno – fotografišite više, jer ste već svi na okupu i u foto studiju! Ko zna kada će se to opet desiti 🙂

Naravno da je bolje da imate višak fotografija koje vam ne trebaju, nego da želite da ste nešto/nekoga fotografisali, a niste. Što više fotografišete, možete više sa tim fotografijama i uraditi!

Na primer:

• Fotografije celog tima
• Fotografije instruktora
• Svaka grupa kao zasebna celina
• Individualne fotografije –  tzv. head shots (portret) i cela figura

Unapred uskladite plesne kostime

Razmislite šta želite da vaši plesači obuku i kako će to izgledati na fotografiji, PRE nego što dođete na foto sesiju. Idealno je da napravite kostimsku probu – da bi svi znali šta tačno treba da ponesu – uključujući nakit, rekvizite…

Nosite veš boje kože i bez bretela.

Plesne čarape su obavezne!

I naravno, plesna obuća – ukoliko se fotografišete u raznim plesnim stilovima, različita plesna obuća je neophodna.

Šminka i frizura

Kada se fotografišu u studiju, plesači treba da se našminkaju kao za scenu. Jako svetlo može potpuno da izbriše dnevnu šminku sa fotografije. Tako da zapamtite – scenska šminka!

Veštačke trepavice – ako ih nikada niste nosili, studijsko fotografisanje je pravi trenutak za to!

Frizura treba da je u skladu sa plesnim kostimom, epohom i stilom koji taj kostim predstavlja.

Takođe, neupadljivi (nude) nokti su dodatni bonus; bilo kakav jarki dezen će se dodatno isticati na fotografiji i odvlačiti pažnju od onoga šta je važno – a to sigurno nisu nokti.

Profesionalni dodir

Uvek je bolje ako profesionalac može da “dotera” vaše studijske fotografije.

Nezgodne senke, neželjeni detalji u pozadini, nejednakost boja kostima, donji veš koji izviruje gde mu mesto nije itd… sve te sitnice koje izuzetno mnogo znače na samoj fotografiji.

Pravi profesionalac će učiniti da VI budete u svom najboljem izdanju.

Kad pozirate mislite na slovo S

Poziranje direktno u kameru je možda prirodno, ali uglavnom ne daje baš laskave rezultate. Trik je da se namestite kao slovo S prema kameri! I mada bi pravi fotograf znao da vas i sam namesti, nije loše uzeti inicijativu u svoje ruke.

• Okrenite bokove da budu pod uglom prema kameri, a ramena da su pravo napred
• Zategnite i uvucite stomak da izbegnete iluziju stomaka koji štrči ka spolja
• Izvucite glavu iz ramena i izdužite vrat

Izdužite noge i ruke

Izaberite poze, uglove fotografisanja i rekvizite koji izdužuju noge i ruke.

Evo par trikova:

• Releve je uvek bolji od ravnog stopala
• Birajte obuću koja izdužuje noge
• Skokovi i poze koji idu na stranu uglavnom bolje izgledaju na fotografijama

Objasnite fotografu šta treba da slika

Prilikom skokova i aktivnih poza (poze koje su rezultat pokreta) vrlo je teško uhvatiti pravi trenutak, pošto on obično traje delić sekunde.

Objasnite fotografu šta je cilj i koji trenutak treba uhvatiti, i budite strpljivi. Ponekad tek iz više desetina pokušaja dobijete željeni rezultat.

Takođe, brojanje pred fotografisanje može pomoći (5, 6, 7, 8) da bi fotograf znao KADA da očekuje skok ili aktivnost.

Ne zaboravite izraz lica

Ponekad se dešava da smo toliko usredsređeni na skok, da potpuno zaboravimo izraz lica plesača. Kad god ne znate kakav izraz da napravite, nasmešite se 🙂

Izraz treba da je u skladu sa pozom i kostimom – ako se fotografišete za Thriller, sigurno se nećete smeškati.

Izraz lica daje život vašoj fotografiji.

Osvetljenje

Idealno bi bilo da vaš fotograf zna kako da pomoću svetla napravi vašu fotografiju izuzetnom.

Isprobavajte, dodajte i oduzimajte, menjajte uglove odakle svetlost dolazi… I birajte koji rezultat vam se najviše dopada.

Izuzetne plesne fotografije su rezultat rada – proba, pokušaja i grešaka, kao i sam ples.

UŽIVAJTE

Obavezni deo vašeg studijskog fotografisanja je atmosfera u kojoj treba uživati.

Iskoristite to!

I hvalite se divnim fotografijama koje ste napravili.

V. B.

Maske u plesnoj sali – šteta ili korist?

Šta raditi tokom leta

Check-list za plesače

Trenutak u kome živimo je vrlo čudan. Međutim, život ne prestaje time što smo u izolaciji, ili time što moramo da držimo distancu od 2m . I zbog toga, sledi par stvari koje možete da učinite tokom leta da biste bili spremni za (nadam se) povratak u plesne sale od septembra!

• Postavite ciljeve

Naravno, uvek je dobro imati cilj ka kome ideš, makar tako znaš u kom pravcu da kreneš :). Postavite sebi cilj koji želite da dostignete tokom letnjih meseci (da naučite novi korak, sednete na špagu, uvežbate propuštenu koreografiju itd), odredite vremenski rok za to i krenite! Samim tim, krajem leta ćete imati čime da se pohvalite, a i bićete spremni za sledeću tačku sa spiska.

• Istežite se i radite na kondiciji

Trudite se da ne zapostavite fizičku formu tokom leta. Ništa gore nego kad počne sezona rada i traninga, a vama krckaju svi zglobovi i zadišete se posle dva plesna koraka. Budite spremni i proaktivni. Iskoristite letnje meseca da doterate formu, i umesto da lenjošću idete dva koraka nazad, vi svojim radom idite korak napred!

• Posećujte on-line plesne časove

Zahvaljujući situaciji, to je sad lakše nego ikada. Oprobajte se u različitim plesnim stilovima, naučite nešto novo, I što je još važnije – zabavite se!

• Gledajte plesne filmove

Gledajte plesne filmove svaki dan. Ozbiljno! Pored toga što možete da pogledate propušteno, možete i da se vratite u plesnu istoriju i da potkrepite svoje znanje. Takođe, možete da vidite kako se plesni svet menjao, saznate šta je važno danas, a šta je bilo važno prethodnih godina.. I možete se iznenaditi da vidite kako je izgledao npr. disco dance 70-tih godina prošlog veka, a kako izgleda danas!

• Pronađite svoje favorite

Imate li plesnu trupu ili kompaniju koju najviše volite? Ili neki plesač koga baš cenite, i želeli biste da budete više nalik na njega? Pa, možda ne treba kopirati, ali možete saznati više o njihovom načinu rada, i kako su oni stigli tamo gde su sada. Vidite kako rade plesne kompanije, kako primaju nove plesače, gde i kako vežbaju i nastupaju. Pratite objave na veb sajtovima, preko društvenih mreža i budite u toku sa dešavanjima.

• Učite o plesu

Ovo možda ne izgleda važno, ali verujte mi da jeste! Što više znate o plesu, to će vam lakše biti da se u njemu snađete, čak i da pokažete svoje poštovanje prema toj grani umetnosti.

Na kraju krajeva, u savremenom svetu gde je pristup informacijama olakšan do maksimuma (ne morate da kopate po arhivama i bibliotekama, a dovoljno je da pogledate putem interneta) kontinuirano samoobrazovanje je nešto što se podrazumeva.

• Napunite baterije

Odmor.

Promena okoline.

Nove aktivnosti.

Sve to vam može pomoći da najesen budete sveži i puni energije za nove radne pobede!

• Osvežite svoju plesnu garderobu

Uvek je lepo obradovati sebe nekom sitnicom :). Proverite svoju plesnu garderobu, zamenite dotrajale stvari, donirajte ono što ne nosite, a iznošene ili oštećene stvari izbacite iz svog ormara. Tako ćete biti potpuno spremni i potpuno “fancy” za početak nove plesne sezone!

• Budite u kontaktu sa svojom plesnom porodicom

Sada, u vreme korone, međusobna povezanost je nešto što nam je svima još potrebnije.

Trudite se da svaki dan razmenite po neku reč (ili emotikon 😉 ) sa svojom plesnom ekipom. Ne samo da ćete ostati u toku, već ćete i podržati bliskost među vama, i ojačati veze koje ostaju za ceo život.

Jer zahvaljujući plesu, ja imam dve porodice!

V. B.